Saveti izneti u ovom članku isprobani su i rade pod Windowsom XP Pro, sa servisnim paketom 3. Neki od saveta možda nisu primenjivi na druge verzije Windowsa.

Budite posebno oprezni pri promenama vrednosti u Registry bazi. Uvek pravite backup te baze pre intervencija u njoj.

 

 

 

BESPLATNO DO BOLJEG KOMPJUTERA

 

Kako da besplatno optimizujete računar

 

Rad na vašem računaru postao je spor, Windows se dugo učitava, konektovanje na Internet traje više nego obično, programi se otvaraju usporeno... Ne, nije vreme za kupovinu novog računara. U ovom članku prikazaćemo vam nekoliko načina kako da besplatno ubrzate i optimizujete svoj kompjuter.

 

 

UBRZAJTE PODIZANJE WINDOWSA

 

Ako se vaš kompjuter sporo podiže, razlog može biti u POST procesu ili u Windowsu. POST je onaj crni ekran u kom se izlistava harver i koji se vidi pre podizanja Windowsa. Zastoj u toku POST-a ukazuje na potencijalno neispravnu hardversku komponentu ili na grešku u povezivanju uređaja u kućištu. Proverite sve kablove kojima su priključeni hard diskovi, optički uređaji, prednji USB i Audio panel, pogledajte kablove i na strani matične ploče.  Prekontrolišite džampere na diskovima, uverite se da su kartice (grafička, tv, zvučna, modem...) i memorijski moduli pravilno utaknuti u svoje slotove.

Pri učitavanju Windowsa najčešće je uzrok sporog podizanja neki neispravni drajver ili programi i njihove komponente koje se aktiviraju sa operativnim sistemom. Drajvere možete proveriti tako što u Device Manageru potražite one stavke koji ispred imena imaju žuti znak pitanja. Duplim klikom otvorite problematični uređaj, u kartici „Driver“ izaberite „Update Driver“ da biste instalirali ispravne drajvere za tu komponentu, ili „Roll Back Driver“ da biste se vratili na stanje pre instalacije drajvera koji ste eventualno izvršili, a koji ne rade ispravno.

Programi koji se podižu sa Windowsom često su uzrok sporog podizanja sistema. Da biste proverili šta se sve aktivira sa Windowsom, u polje „Run“ u Start meniju kucajte msconfig i dobićete prozor System Configuration Utility programa. Klikom na karticu Startup videćete koji se programi učitavaju sa Windowsom. Poništite potvrdu u kvadratnoj kućici ispred imena svih programa koji ne treba da su aktivni odmah po butovanju Windowsa. Generalno, ni jedna stavka sa tog spiska ne mora da bude potvrđena, eventualno ostavite ctfmon, to je podrška za izmenu jezika na tastaturi (onaj kvadratić pored sata gde birate englesku, srpsku ćiričnu ili latiničnu tastaturu). Ako neki program, recimo antivirus,  ne radi posle vaše intervencije u okviru ovog prozora, vratite se u System Configuration Utility i dodajte kvačicu ispred njegovog imena. Da biste omogućili izmene, neophodno je da restartujete računar. Pri pokretanju Windowsa, sačekaće vas poruka koja upozorava da zbog malopređašnje intervencije neki programi možda neće raditi. Tada samo kliknite na kućicu kojom tražite da se to upozorenje više ne pojavljuje, a zatim na OK.

Mnogo bolju kontrolu nad startup programima imaćete ako koristite besplatni program Autoruns, koji prikazuje mnogo više informacija o  svim softverskim komponentama koje startuju sa Windowsom. (http://download.sysinternals.com/Files/Autoruns.zip)

 

 

Proverite drajvere

 

 

Isključite nepotrebne programe

 

 

NE TREBA VAM VEĆI HARD DISK

 

Instalacijom mnogih programa i igrica zatrpaćete svoj hard disk gomilom fajlova koji prosto jedu prostor na njemu. Mnoge od tih programa samo ste isprobali, neke igrice odavno niste igrali, ali sve to i dalje je prisutno i zauzima gigabajte na vašem računaru. Pojedini programi su postali toliko veliki i zahtevni da to već gubi smisao, pa je dobro naći alternativu u nekom manjem, po mogućnosti besplatnom programu.

 Isto tako, muzika, filmovi, fotografije i ostali dokumenti ne moraju biti snimljeni na hard disk. Odlučite šta vam je stvarno potrebno na računaru, preispitajte koji program niste pokrenuli u zadnjih mesec dana. U panelu Add or Remove Programs deinstalirajte sve suvišne aplikacije.  Neke od njih potrebno je ukloniti uz pomoć posebnih alata koje možete naći na matičnoj strani proizvođača konkretnog programa. To je najčešće slučaj sa nekim antivirusima ili sa programom Nero. Sve zaostale fajlove i foldere koji preostanu posle deinstalacije, a koji su vezani za taj program takođe obrišite. Dobra alternativa Windowsovom apletu Add or Remove Programs je besplatni Revo Uninstaler (http://www.revouninstaller.com). Kad ste već rešili da se oslobodite suvišnih i nekorisnih programa, izbacite i Windowsove komponente koje ne koristite. U pomenutom programu Add or Remove Programs kliknite na Add/Remove Windows Components i u sledećem prozoru izaberite koji program vam nije potreban pa ga deinstalirajte. U slučaju da vam kasnije taj program ponovo zatreba, na isti način ga opet instalirajte, ali imajte na umu da će vam biti potreban instalacioni disk Windowsa XP.

Muziku, filmove i ostale lične dokumente režite na kvalitetne CD/DVD diskove i posle provere da li su fajlovi čitljivi, obrišite ih sa hard diska, osim onih na kojima trenutno radite. Osim što ćete tako osloboditi ogroman prostor, vaši fajlovi biće sigurniji na optičkom disku nego da su ostali na hard disku koji može da se pokvari i da tako izgubite drage uspomene, važne poslovne dokumente ili muziku koju ste mesecima skupljali. Isto tako, ovo je dobra prilika da se oslobodite fajlova koji vam više nisu potrebni (više radnih verzija CV-a koje ste pisali, pesama lošijeg kvaliteta, neuspelih fotografija...)

 

 

Deinstalirajte suvišne aplikacije

 

 

NE TREBA VAM VIŠE MEMORIJE

 

Kad se Windows učita, treba nešto i raditi, bilo da je to pisanje poslovnog pisma, gledanje filma ili igranje igrice. U slučaju da se neki od tih zadataka odvija sporo, problem može biti u nedostatku memorije, posebno ako pokrenemo nekoliko programa. Memoriju možemo osloboditi na mnogo načina. Podesite virtualnu memoriju na vrednost bar dva puta veću nego što imate fizički instaliranog RAM-a. U System Properties kliknite na karticu Advanced, pa na Settings. U Performance Options izaberite karticu Visual Effects i kliknite na Custom. Potvrdite samo stavke Use common tasks in folders, Use drop shadows for icon... i Use visual styles... U kartici Advanced, u delu za Virtual memory, klikom na Change doći ćete do opcije za promenu veličine virtualne memorije (page file). Kao Initial size stavite duplu vrednost vašeg RAM-a, a pod Maximum Size možete upisati trostruku vrednost RAM-a. Oko ovih vrednosti potrebno je malo eksperimentisati dok ne pronađete optimalne vrednosti. To će nesumljivo povećati zauzeće hard diska, ali jeftinije, brže i jednostavnije je primeniti ovaj trik nego ulagati u memorijske module. Intervencija na vizuelnim efektima može osloboditi dobar deo grafičke memorije, kao i izbor nekog optimizovanog wallpapera. Mnogi korisnici na desktop stave sliku drage im osobe ili plaže koju su slikali na letovanju, a ta slika ponekad bude i desetak megabajta „teška“.

 

 

Oslobodite grafičku i radnu memoriju

 

 

NE TREBA VAM BRŽI HARD DISK

 

Brzina kojom pristupate na podacima na hard disku, kao i kopiranje fajlova sa jednog mesta na drugo biće mnogo brži ako vam hard diskovi rade u DMA modu nego u PIO modu koji Windows XP podrazumevano postavlja. U Device Manageru otvorite granu IDE ATA/ATAPI controlers i klikom na Primary IDE Channel u kartici Advances Settings u polju Transfer Mode izaberite DMA if available. To ponovite za oba uređaja na toj grani, a onda ceo postupak primenite i na Secondary IDE Channel Posle restarta, brzina prenosa podataka i zauzeće memorije tokom tog procesa treba da budu vidljivo bolji. U slučaju da se jave problemi tokom setovanja ovih vrednosti, slobodno uradite uninstall obe grane, desnim klikom na svaku od njih u Device Manageru. Ne bojte se, nakon restarta Windows će ponovo instalirati pomenute kontrolere, pa onda pokušajte da intervenišete na PIO/DMA modu.

Pristup podcima na vašem hard disku biće neznatno brži ako redovno vršite defragmentaciju fajlova na njemu, pa se taj zadatak koji inače traje dugo, najčešće izbegava. Međutim, ako defragmentaciju niste mesecima pa i godinama radili, posle pokretanja odgovarajućeg Windowsovog programa (Start – All Programs – Accessories -  System Tools - Disk defragmenter) i izvršenja tog zadatka koji može dosta dugo da traje, i nekoliko sati, razlika u brzini pretrage, pristupa fajlovima i pravljenja backupa biće primetno brži.

 

 

Ubrzajte disk

 

 

NE TREBA VAM BOLJI PROCESOR

 

Tragovi koji ostaju za deinstaliranim programima, obrisanim fajlovima ili premeštenim folderima pune registry, vrlo važnu i vrlo osetljivu komponentu Windowsa. Kada pokrenemo neku aplikaciju, do njenog kočenja ili čak otkazivanja u radu može doći zbog prepunog registryja. Na žalost, programeri u Microsoftu smatraju da je intervencija u okviru te baze vrlo rizičan posao pa nisu u Windows ugradili alatku koja jednostavno manipuliše njom. Srećom, postoje izvanredna nezavisna, a besplatna rešenja, a mi vam preporučujemo CCleaner (http://www.ccleaner.com). Pre čišćenja baze registry, napravite backup ili iz samog programa ili iz Windowsovog registry editora (Start – Run – kucajte regedit, OK. U novootvorenom prozoru kliknite na File pa na Export, izaberite gde ćete sačuvati backup registryja i dajte mu neko smisleno ime, recimo datum eksportovanja). Čišćenjem registryja na ovaj način oslobodićete sve zaostale unose putanja fajlova, stare asocijacije za ekstenzije, neispravne prečice, nekorišćene help fajlove... Isto tako, uklonićete sadržaj privremenih foldera, kolačića, deljenih DLL datoteka. Računar će ovim postupkom raditi pouzdanije, stabilnije a u nekim slučajevima i brže.

Jednostavnom izmenom u registry bazi dobićete vidljivo brži odziv programa koje koristite. U regeditu nađite ključ HKEY_LOCAL_MACHINE - System -CurrentControlSet - Control - SessionManager - Memory Management. Tu se nalazi stavka DisablePagingExecutive, čija je vrednost 0. Promenite je u 1 i restartujte računar. Na taj način ćete sprečiti da se aplikacije u toku rada upisuju na hard disk. Poznato je da je radna memorija čak hiljadu puta brža od hard diska pa ćete na taj način aktivne programe držati u RAM-u umesto da se upisuju na disk. Kad govorimo o programima koje ste uključili, i tu ima mesta za uštedu procesorske snage. Ako previše programa radi u isto vreme, svaki od njih uzima deo procesorskih resursa. Neki su napisani tako da vrlo loše barataju sa procesorskom snagom i memorijom računara, pa se dešava da se kompjuter zakoči zbog preopterećenja. Kombinacijom tastera Ctrl Alt Del otvorite Task Manager i u kartici Processes pogledajte koje su aplikacije i procesi odgovorni za preopterećenje procesora. Klikom na End Task ugasićete pomenuti proces.

 

 

Očistite Windows

 

 

NE TREBA VAM BRŽI INTERNET PAKET

 

Bilo da koristite sporu dialup konekciju na Internet ili ste srećnik koji može da sebi priušti (tehnički i finansijski) neku od širokopojasnih tehnologija, i ovde možete uvesti poboljšanja. Kod dialup konekcije, u Device manageru otvorite Ports i izaberite port na kome je prisutan vaš modem. Zatim kliknite na Properties, Port Settings i i vrednost Bits per second promenite na najveću, pa to potvrdite sa OK. Tako ste ubrzali komunikaciju modema sa matičnom pločom. To je otprilike sve što možete učiniti sa setovanjem modema. Ostaje vam još da proverite kako radi vaš Internet pretraživač. Ako koristite Firefox, neka od instaliranih ekstenzija može usporavati surfovanje, dok je u drugim slučajevima krivac za sporo otvaranje Web stranica način na koji su one pravljene. Ako na nekom sajtu ima puno Java animacija, ako slike nisu optimizovane za Web ili ako se učitavaju ActiveX kontrole, to može usporiti bilo koji browser. Firefox i Internet Explorer imaju mogućnost kontrole nad takvim elementima Web stranica (za IE idite u Tools pa u Internet Options, a za Firefox Tools i Options).

Dok ste povezani na Internet, i mnogi drugi programi sa vašeg računara pokušavaju da se konektuju i da provere da li se pojavila nova verzija, da preuzmu neke dodatke... Dobar firewall će ih sprečiti, a i u nekim programima možete poništiti mogućnost da se sami povezuju na Internet. Razni toolbarovi koji nude integraciju u vaš Web Browser mogu dodatno usporiti brzinu konekcije, a neki od njih su i maliciozni.

Preuzimanje programa, zakrpa ili filmova ostavite za vreme kada ništa ne radite na računaru, posebno ako niste aktivni na Internetu, odnosno kad ne surfujete Webom.

 

Ovo su samo neki od saveta za optimizaciju Windowsa. Mnogo toga možete uraditi i izborom manje zahtevnih programa, a jedna od tema koju ćemo obraditi u nekom od sledećih brojeva je i manipulacija servisima u okviru Windowsa XP. Do tada, primenite nešto od predloženog, i sigurno ćete osetiti da su performanse vašeg kompjutera osetno bolje.

 

Slobodan Uzon